Музеј Херцеговине

О институцији:

Стварни почетак рада завичајног музеја датира од 24. априла 1950. године. Оснивачкој конференцији присуствовало је око 40 грађана, помоћник министра просвјете Босне и Херцеговине Влајко Убавић, директор Земаљског музеја из Сарајева Шпиро Кулишић, повјереник Среског народног одбора за просвјету Михајло Лаличевић.

У овај савет су изабрани: Радован Папић, председник, Душан Грк, потпредседник Среског народног одбора, Хусага Ћишић, Сава Семиз, фра Паво Драгичевић, професори: Босо Миладин, Муневера Махић, Димитрије Курилић, Сулејман Куленовић, Душко. Чапин, Филип Башић и Божо Пејковић; затим повереник за образовање и културу ОНО Михајло Лаличевић, Сафет Чишић, Нада Битанга-Новак, Миле Ратковић, Пуба Лосе, Мирко Брук, Хасан Дедић, Карло Афан де Ривера, Зорка Остојић, Добро Куљић и Малачек.

Четири одељења Музеја: Одељење за историју, археологију, етнологију и књижевност постала су и остала основа рада до данас.

Већ 1955. године отворена је прва стална поставка у којој је изложена до тада прикупљена етнографска грађа и документација. Припреме су трајале неколико година. У периоду 1953. године поставка је делимично решена, да би 1954. године био одређен већи буџет за откуп предмета, што је резултирало отварањем сталне поставке 14. фебруара 1955. године, са два музејска одељења, к. одељење НОБ и етнографско одељење. Наравно, поставка је наредних година допуњавана куповином предмета и донацијама грађана.

Музеј је 27. јула 1961. отворио нову, модерну, сталну поставку са 14.000 експоната. Изложба се највећим дијелом састоји од експоната на тему Народне револуције, а отворио ју је Џемал Биједић, у то вријеме секретар Секретаријата за законодавство СИВ-а.

Дана 27. јула 1965. године отворена је изложба „Мостарска прошлост“, која је била комбинована историјско-археолошка изложба и приказала је развој Мостара од неолита до доласка Аустро-Угарске монархије. Парк испред и иза зграде Фондације Ћејван Ћехаји уређен је као археолошка изложба на отвореном. У унутрашњем простору постављена је позната макета града коју је израдио сарајевски макетар Хусо Каришик.

Цела поставка је уништена у рату, а предмет више није у власништву Музеја.

Родна кућа Светозара Ћоровића адаптирана је за потребе одељења књижевности. Према ријечима професора Ивана Кордића, дугогодишњег кустоса на том одјељењу, бројни проблеми пратили су све раније покушаје прикупљања, обраде и презентације огромног херцеговачког писаног блага. Тек набавком куће књижевника Светозара Ћоровића, одсек за књижевност је донекле решен, а званично је почео са радом 1968. године.

Стална поставка „Живот и дело Алексе Шантића” отворена је 20. марта 1969. године. године.

Период 70-их година обележава рад музеја кроз своја одељења, где се постижу завидни резултати. То време карактерише и почетак интензивног рада историјско-археолошког одељења. Истичемо завршетак конзерваторских радова на археолошким истраживањима у Житомислићима.

Музеј је у периоду од маја/јуна 1972. године вршио ископавање праисторијских тумула на подручју Губавице. Резултати ископавања потврдили су да откривени археолошки предмети са Губавице припадају старијој и млађој фази гласиначке културе. Поред редовних послова бриге о вриједним предметима, етнолошко одјељење ради и на научном пројекту о сеобама у Херцеговини, те прикупља податке о пореклу породица и села на овим просторима.