Позориште лутака Мостар

Позориште лутака Мостар своју прву представу извело је давне 1952. године "Сњежана и седам патуљака" као Градско позориште лутака Мостар.

То је био први пупољак, први цвет мостаркоглуткарства. А корени луткарства сежу још даље. Наиме, прве луткарске представе појавиле су се у Мостару средином 19. века, када су путујуће трупе из средње Европе, Војводине, Хрватске и Оријента изводиле драмске, а потом и луткарске представе.

Прва луткарска представа била је Карађоз. Мостар је одмах прихватио и заволио луткарску умјетност. Тако је већ 1939. године код Соколске жупе основано позориште лутака у коме је глумац, редитељ и организатор био Ђорђе Бован. У Жалост долазе рат и разарања која су потиснула, али нису уништила лепу реч, културу, луткарство и уметност уопште. Тако је Мостар, одлуком Народног одбора Града Мостара, основао Градско позориште лутака, прву професионалну установу сценске музичке културе за дјецу у Мостару и Херцеговини. Мостар и град поново су почели живјети сан о луткарству.

Управо је Ђорђе Бован постављен за првог управника позоришта прије тачно 70 година за редитеља, поставивши прву представу "Сњежана и седам патуљака" и тако започиње славну историју мостарског Позоришта лутака.

Од тих тренутака, луткарство Мостара је расло лаким и несигурним корацима, баш као први кораци славног Пинокија, и утрло пут свјетској слави овог театра.
У каснијим годинама, тачније 1960. године, позориште мијења назив у Позориште лутака Мостар, али наставља успјешан рад и пут ка звијездама.

До 1967. године извођене су марионетске представе, а од те године уводе се ручне лутке и све друге луткарске технике.
Као и сва друга позоришта, и наше је имало успоне и падове и победило је све дечје болести, расло и расло, да би у другој половини осамдесетих достигло међународну славу.

Овде треба поменути драме Асагао у режији Тодора Ристћа и представу Златорог у режији Едије Мајарон, која је награђена као најбоља представа на 5. Бијеналу у Бугојну.
Са бројним међународним наградама и наступом на Светском конгресу УНИМА у Љубљани 1988. године ушла је у светску енциклопедију луткарства.

Нажалост, долазе тешке и туморске године, године страдања и страдања, године рата. Али као и много пута у историји када су државе, царства и краљевства нестајали у ратовима, култура је пркосила. Прелепе топле и племените речи уметности превазишле су разорност рата.

Тако су 1992. године сви актери и радници који су остали у Мостару схватили свој историјски и културни задатак.
Исте године кренули су на турнеју путевима прогнане и избјегличке дјеце из Мостара, Босне и Херцеговине и Хрватске, наступајући у свим градовима, општинама и мјестима гдје су се налазила прогнана и избјегличка дјеца.

Зато је турнеја и названа „Путевима одбегле и прогнане деце”. У ратној 1993. години позориште лутака мијења назив у Позориште лутака Мостар. Упркос рату и разарању, луткари су са великим срцем и ентузијазмом кренули да стварају нове вредности нових представа.

У нади да ћемо осветлити суморну свакодневицу деце у изузетно тешким временима. 1993. године настала је прва послератна представа „Грајко и Чупавко“ у режији Луке Паљетке.
Континуирани рад овог позоришта пркосио је свим недаћама и глупостима тог времена, негујући уметност, племенитост и морал будућим генерацијама.

О заљубљености и заљубљености Мостарског Позоришта лутака у умјетност говори и податак да је од 1992. до 1995. године изведено укупно 418 представа и изведене двије премијере.

Након свих тешких ратних и ратних времена, и даље са истим жаром и жаром стварамо нове представе „Тигрић“, „Кариус и Бактус“, „Шума Стриборова“, „Змај и принцезе“ и бројне друге признате на многим међународним фестивалима. Ми разумемо своју улогу у друштву, поучавајући најмлађе, кроз наше представе, одговорност, морал, добро понашање и све оно што ће им помоћи да израсту у креативне и узорне грађане.