Хрватско народно казалиште

О институцији:

Након скоро сто година труда, у Мостару је 22. септембра 1994. год.�одлуком Владе�Хрватска Република Херцег-Босна,�утемељено Хрватско народно казалиште, тада, као и сада, једино професионално позориште хрватског народа у Босни и Херцеговини. Кроз удружење су мостарско-херцеговачки Хрвати Братство Светог Антонија�а заједно са певачким католичким друштвом Хрвоје�Године 1896. почели су да граде свој први зграда за позоришне представе, певање и балове. Зграду је пројектовао инг. Милош Комадина, а његова изградња, која је финансирана добровољним прилозима, завршена је 1897. године. Нажалост, тадашња аустроугарска власт из политичких разлога није дозволила да се „Дом за друштвене потребе“, како су га звали, званично назове „Хрватско казалиште“. Од тада до 1994. године различите власти и режими забрањивали су и оспоравали право хрватског народа у Босни и Херцеговини да плеше и пјева на свом језику и под својим именом.

Сплетом историјских, друштвених и политичких прилика, Хрвати у Босни и Херцеговини су по први пут у новијој историји имали прилику да се самостално одлучују о томе шта су сматрали битним за сопствени идентитет и опстанак почетком деведесетих година прошлог века. прошлог века. Институционално утемељење Хрватског народног казалишта у Мостару свакако је једно од највреднијих и најзначајнијих остварења наведеног периода. Познато је и доказано да народ без институционализоване националне културе не може бити конститутивни или државотворни народ.

У ратним годинама 1990-их људи су играли да би живели и живели да би се играли. Играње није престајало, одустајање се није водило рачуна, само се тражила најпогоднија позорница и институционални оквир. Кратко вријеме тај оквир се звао Народно позориште све док у сарадњи са Владом Хрватске Републике Херцег-Босне, односно њеним Министарством просвјете, науке, културе и спорта, није донесена одлука о оснивању Хрватског народног казалишта. у Мостару.

Након оснивања установе, сљедећи судбоносни корак био је почетак изградње зграде ХНК.

Након завршетка уређења Мале сцене 2002. године и пресељења у нову, започету, али недовршену зграду, ансамбл и запослени су добили мање-више нормалне услове за рад, али недуго затим почели су проблеми са правним статусом и финансирањем. . Интеграцијом ХРХБ у Федерацију БиХ и каснијим пријеносом овласти са Владе ХРХБ на Владу ФБиХ отворио се проблем правног назива ХНК Мостар. Једно вријеме оснивачка права припадала су Хрватској заједници Херцег-Босне, али је убрзо постала очигледна неодрживост таквог стања.

Од 2009. до 2013. године ХНК Мостар је био у својеврсном правном и финансијском вакууму, а тих година је био фактички без оснивача и редовних финансијских средстава.

У априлу 2013. године начелно је договорено да Град Мостар и Скупштина Херцеговачко-неретванске жупаније/кантона преузму по 50 оснивачких права 1ТП3Т. Приликом операционализације наведеног споразума, поједине странке нису хтјеле да га прихвате, односно своју сугласност за преузимање оснивачких права од ХНЖ/К увјетовале су брисањем назива „хрватско“ из назива казалишта. Иако су Хрвати по Уставу Босне и Херцеговине конститутиван народ, који подразумијева не само културну већ и одређену политичку аутономију и самоуправу, поново су на дјелу биле политике и снаге које су изазивале хрватски народ. право да игра и пева на свом језику и под својим именом.

Искрено и дубоко се надамо да је вријеме овакве политике иза нас и да је свим објективним и добронамјерним друштвеним и политичким актерима у међувремену постало јасно да ХНК није само хрватско већ и мостарско и босанскохерцеговачко казалиште које активно судјелује у интеграционим процесима како Града Мостара, тако и босанскохерцеговачког друштва у цјелини. И он не само да учествује у поменутим процесима, већ многе од њих и покреће.

Одмах по решавању правног статуса почела је сарадња са Средишњим државним уредом за Хрвате изван Републике Хрватске. ХНК је добио средства за израду документације неопходне за наставак изградње позоришне зграде.

Прво је 2014. године урађена Студија о оправданости наставка изградње ХНК у Мостару. У оквиру Студије понуђена су четири модела наставка изградње: 1) стари пројекат арх. Вјенцеслав Лончарић, 2) економски модел, 3) модел позоришта и 4) модел културног центра.

Овом приликом Управно вијеће ХНК Мостар именовало је Комисију за избор модела завршетка изградње, која је прихватила проширени Модел 4, тзв. културно-академски модел. Прихваћени модел предвиђао је да се у згради, поред Хрватске академије знаности, налазе и друге институције од значаја за Хрвате у Босни и Херцеговини: Хрватска академија знаности и умјетности (ХАЗУ) у Босни и Херцеговини, Мостарски симфонијски оркестар и Матице хрватске Мостар, али и то у оквиру зграде просторно-техничких предуслова за рад будуће Академије умјетности, односно двије нове универзитетске студије: музички и драмски. Тиме би се створиле претпоставке да ХНК, у сарадњи са Симфонијским оркестром и наставницима и студентима музичких и драмских студија, у блиској будућности може постати истински национално позориште које, поред драмског, има и оперску и балетску продукцију. За све ово потребна је велика сала која својим архитектонским решењима треба да омогући полифункционалност и да задовољи све просторно-техничке услове за извођење драмских, оперских и балетских представа, као и концерата класичне и сродне музике. Да би се постигла што већа искоришћеност капацитета, салу треба опремити за свечане и радне конференције, као и за биоскопске пројекције.

Поред наведених институција и уметничких, културно-образовних објеката, зграда би требало да има и делове који имају тржишну намену – градску кафану, тонски студио, плесни студио, гаражу – који би требало да обезбеде приходе за покривање дела трошкови коришћења и одржавања зграде.

Након доношења Одлуке о моделу за наставак изградње, услиједила је израда новог идејног рјешења, а затим Главни и изведбени пројекат зграде ХНК Мостар. Израду свих пројеката финансирао је Средишњи државни уред за Хрвате изван Републике Хрватске.