У Хрватском дому Херцег Стјепан Косача у Мостару одржана је комеморација за преминулог академика Веселка Коромана, један од најистакнутијих пјесника и интелектуалаца хрватске књижевности. Одлазак овог великана обележен је комеморативним скупом коме су присуствовали чланови академске заједнице, културни радници, представници јавног живота, породица и пријатељи.
Предсједник Удружења хрватских књижевника Херцег-Босне Иван Баковић истицао је значај Коромановог дела за науку о књижевности и национални идентитет.
Посвећеност истини
„Дело покојног Веселка Коромана дуго ће бити предмет интересовања науке о књижевности, а његово место у књижевности се заслужено високо цени. Његово отворено супротстављање појавама које су 70-их година штетиле хрватском језику у Босни и Херцеговини остаје трајни подсјетник на његову храброст и приврженост истини“, рекао је Баковић.
Баковић је објаснио да је Веселко Короман 1970. године у часопису "Живот" објавио чланак у којем је први отворено говорио о тешком положају хрватског језика у Босни и Херцеговини. Недуго затим написао је чланак „Козје уши цару Трајану“, који је забрањен јер је упозоравао на ниску заступљеност Хрвата на готово свим нивоима тадашње Републике Босне и Херцеговине. Годину дана касније, 1971., заједно са Витомиром Лукићем и још пет хрватских писаца, потписује чланак „Када ћемо одговорити Грги Гамулину“, објављен у четири дневна листа. Зато је тај документ остао познат као Писмо седморице, које је снажно одјекнуло, указујући на неповољан положај хрватског језика, културе и интелигенције у СР БиХ. Према речима Коромана, тадашња реакција власти била је жестока: „Политичка грмљавина је била усмерена на мене... Своју истинитост морао сам да платим губитком уредничке позиције, здравља и вишегодишњег стрпљења”.
Песник који је подигао језик
начелник Одјела за културу, медије и спорт Главног вијећа ХНС-а Босне и Херцеговине Иван Вукоја осврнуо се на Короманово песничко наслеђе.
„Био је пјесник који је хрватски језик уздигао на поетски Олимп и учинио га великим. Његова припадност хрватском језику и народу никада није била наметљива, али је била толико јака да је никаква уцена није могла пољуљати“, рекао је Вукоја.
академик Мирослав Паламета истакао је да је Короманова поезија означила високе домете хрватске књижевности.
„Племенит човек и велики песник који се још дуго неће родити. Иза себе је оставио целовит и заокружен опус у коме нема слабих тачака и промашаја. Короманова књижевна мисија је пре свега поезија, не само зато што истрајава и поистовећује се са њом више од седам деценија. „Овакву тврдњу одмах треба повезати са његовим мишљењем да нема озбиљније духовне делатности од поезије и да у том смислу није равна објективној науци, која нас својом узрочно-последичном логиком не може приближити апсолутном знању. ”, рекао је академик Паламета.
Она је била водитељка Тина Лацо, у уметничком делу програма, глумац Роберт Пехар рецитовао је Короманове песме, док је дао музички допринос Анте Слишковић. Комеморација је завршена ријечима захвалности за живот и дјело Веселка Коромана, чије ће дјело остати трајни камен темељац хрватске књижевне баштине.
Serbian
Croatian
Bosnian
English
