Dezulovic

„Ко је тај човек?“ аутора Бориса Дежуловића, објавила Буна из Мостара

У Клубу књига "Иво Андрић" у среду (8. јула) биће одржана презентација новог романа Борис Дежуловић објавила је издавачка кућа Мостар „Буна издања“. Разговор са аутором водиће писац Алмин Каплан, а догађај је заказан за 20 часова.

Â

Влахо Богишић о роману „Ко је овај човек?“

На основу филозофских, цивилизацијских и етичких премиса, настаје роман који се разликује од савремене продукције по својој тоталитету, тежњи да разуме свет, да схвати његове историјске, друштвене и људске законе. Иако га обликује, писац је „свестан“ да Свет не почиње са њим, нити са његовим насловним ликом нити са антагонистичким „јунаком“, да појединац и његов лични свет, укључујући и његов унутрашњи свет, постоје само ако се огледају у прошлости и заједно са њом померају будуће границе, границе језика, књижевности и сазнања. Овај роман је посвета канону писане речи, али се ту не зауставља, већ прераста у јединствено дело, богато, раскошно и живо. На необичан начин, ова темељна, чињенична и упозоравајућа реконструкција историјског времена (1920-их), града (Минхена) и бројних тада не толико важних личности које су кроз њега ходале, ово дело алтернативне историје засновано на филозофском преиспитивању времена (вечног сада), добра, зла и моралне одговорности појединца прераста у, шта друго, трагични љубавни роман. Дежуловић нас је подсетио својим језиком, односно маштом са којом се будимо, да су сада у умреженом свету, као и тада у Травнику иза седам планина и брда, велике приче још увек „могуће“, или боље речено да су такве ствар избора. И да је при томе можда важно умети читати приче, али и знакове.

Â

О аутору

Борис Дежуловић је рођен 20. новембра 1964. у Сплиту. Новинарску каријеру је започео средином осамдесетих година прошлог века, као уредник „Le Spizda“, сатиричног додатка „Omladinska iskra“, 1990. године је наставио као новинар „Nedeljne Dalmacije“, а од 1991. као коментатор и ратни репортер „Slobodne Dalmacije“. Заједно са Виктором Иванчићем и Предрагом Лучићем, од 1988. године уређује сатиричну подстраницу „Feral“ у „Nedeljnoj i Slobodnoj Dalmaciji“, коју су 1993. године основали као независни сатирично-политички недељник „Feral Tribune“. Године 1999. постаје колумниста „Globusa“, а од 2015. ради за загребачке „Novosti“. Сарадник је бројних хрватских, словеначких, српских и босанско-херцеговачких медија. Проглашен је за новинара године у Хрватској 2004. и 2022. године, а 2014. добио је награду Еуропеан Пресс Авард за најбољи новински коментар у Лондону. Објавио је романе Цхристкинд (2003), Јебо сад хиљаду динар (2005) и Тко је тај човјек? (2025), збирка поезије Пјесме из Лоре (2005) и збирка прича Поглавникова бактерија (2007), роман за децу Живот и сновиђења славног храхар Заштомир (2023). Са Лучићем је уредио Антологију савремене хрватске глупости (1999), а аутор је и књиге интервјуа Разговори са Смојом (2015), збирки спортских есеја Дијего Армандо и седам патуљака (2011), Били либар (2022) и Били либар 2 (2023), и религиозног трактата Сума атеологије (2019). Избор новинских колумни саставио је у збирке Уговор са ђаволом (2008), Црвено и црно (2010), Злочин и казна (2010) и Рат и мир (2012), и четворотомну збирку Код коже – Дервиш и смрт, Голи и мртви, Крик и бес и Разум и емоције (2022). Живи и ради у Паићима.

Â

Књижевност је магија.

„Књижевност је магија, а у роману „Ко је тај човек?“ ја сам само њен писац. На пример: дуго сам држао причу у глави као неотворени стари сеф, један од оних у које је немогуће провалити, јер има две браве које се морају истовремено откључати. Та два тешка кључа од кованог гвожђа била су код Елиота и Шпенглера, и тамо сам их открио готово случајно. На Елиота и његову „Пусту земљу“ наишао сам док сам истраживао историју Хофгартена, краљевског парка у Минхену где се налази кафић Анаст, централна сцена романа, и читалац романа ће разумети како сам, преко Елиота и његових стихова о Хофгартену, потом стигао до Литваније, Русије и генерала Петра Врангела. Усред писања нацрта, упућен сам на Шпенглера, који истовремено – а говорим о години 1923 – држи други кључ приче, од саме главне јунакиње, младе жене која је заиста постојала и чија биографија бележи како је, као девојка, са одушевљењем читала „Пусту земљу““...“ Пад Запада“ у библиотеци њеног оца.“ Да ли постоје случајности? То је оно што се она и ја питамо у роману. Два тешка кључа су кликнула заједно у старој брави пре сто година, и садржај сефа је пред вама.“

Борис Дежуловић у интервјуу за Лупигу.

Â

„Ко је тај човек?“ и у Сарајеву

Â

Роман „Ко је овај човек“ у издању Издање Буне такође ће бити представљен на фестивалу Warm у Сарајеву. Догађај је заказан за 9. јул у  Салон занатских производа (Зелених беретки 8, 71 000 Сарајево), са почетком у 18 часова. Поред аутора, у представљању романа учествоваће књижевници Ахмед Бурић и Алмин Каплан.

У Клубу књига "Иво Андрић" у среду (8. јула) биће одржана презентација новог романа Борис Дежуловић објавила је издавачка кућа Мостар „Буна издања“. Разговор са аутором водиће писац Алмин Каплан, а догађај је заказан за 20 часова.

Â

Влахо Богишић о роману „Ко је овај човек?“

На основу филозофских, цивилизацијских и етичких премиса, настаје роман који се разликује од савремене продукције по својој тоталитету, тежњи да разуме свет, да схвати његове историјске, друштвене и људске законе. Иако га обликује, писац је „свестан“ да Свет не почиње са њим, нити са његовим насловним ликом нити са антагонистичким „јунаком“, да појединац и његов лични свет, укључујући и његов унутрашњи свет, постоје само ако се огледају у прошлости и заједно са њом померају будуће границе, границе језика, књижевности и сазнања. Овај роман је посвета канону писане речи, али се ту не зауставља, већ прераста у јединствено дело, богато, раскошно и живо. На необичан начин, ова темељна, чињенична и упозоравајућа реконструкција историјског времена (1920-их), града (Минхена) и бројних тада не толико важних личности које су кроз њега ходале, ово дело алтернативне историје засновано на филозофском преиспитивању времена (вечног сада), добра, зла и моралне одговорности појединца прераста у, шта друго, трагични љубавни роман. Дежуловић нас је подсетио својим језиком, односно маштом са којом се будимо, да су сада у умреженом свету, као и тада у Травнику иза седам планина и брда, велике приче још увек „могуће“, или боље речено да су такве ствар избора. И да је при томе можда важно умети читати приче, али и знакове.

Â

О аутору

Борис Дежуловић је рођен 20. новембра 1964. у Сплиту. Новинарску каријеру је започео средином осамдесетих година прошлог века, као уредник „Le Spizda“, сатиричног додатка „Omladinska iskra“, 1990. године је наставио као новинар „Nedeljne Dalmacije“, а од 1991. као коментатор и ратни репортер „Slobodne Dalmacije“. Заједно са Виктором Иванчићем и Предрагом Лучићем, од 1988. године уређује сатиричну подстраницу „Feral“ у „Nedeljnoj i Slobodnoj Dalmaciji“, коју су 1993. године основали као независни сатирично-политички недељник „Feral Tribune“. Године 1999. постаје колумниста „Globusa“, а од 2015. ради за загребачке „Novosti“. Сарадник је бројних хрватских, словеначких, српских и босанско-херцеговачких медија. Проглашен је за новинара године у Хрватској 2004. и 2022. године, а 2014. добио је награду Еуропеан Пресс Авард за најбољи новински коментар у Лондону. Објавио је романе Цхристкинд (2003), Јебо сад хиљаду динар (2005) и Тко је тај човјек? (2025), збирка поезије Пјесме из Лоре (2005) и збирка прича Поглавникова бактерија (2007), роман за децу Живот и сновиђења славног храхар Заштомир (2023). Са Лучићем је уредио Антологију савремене хрватске глупости (1999), а аутор је и књиге интервјуа Разговори са Смојом (2015), збирки спортских есеја Дијего Армандо и седам патуљака (2011), Били либар (2022) и Били либар 2 (2023), и религиозног трактата Сума атеологије (2019). Избор новинских колумни саставио је у збирке Уговор са ђаволом (2008), Црвено и црно (2010), Злочин и казна (2010) и Рат и мир (2012), и четворотомну збирку Код коже – Дервиш и смрт, Голи и мртви, Крик и бес и Разум и емоције (2022). Живи и ради у Паићима.

Â

Књижевност је магија.

„Књижевност је магија, а у роману „Ко је тај човек?“ ја сам само њен писац. На пример: дуго сам држао причу у глави као неотворени стари сеф, један од оних у које је немогуће провалити, јер има две браве које се морају истовремено откључати. Та два тешка кључа од кованог гвожђа била су код Елиота и Шпенглера, и тамо сам их открио готово случајно. На Елиота и његову „Пусту земљу“ наишао сам док сам истраживао историју Хофгартена, краљевског парка у Минхену где се налази кафић Анаст, централна сцена романа, и читалац романа ће разумети како сам, преко Елиота и његових стихова о Хофгартену, потом стигао до Литваније, Русије и генерала Петра Врангела. Усред писања нацрта, упућен сам на Шпенглера, који истовремено – а говорим о години 1923 – држи други кључ приче, од саме главне јунакиње, младе жене која је заиста постојала и чија биографија бележи како је, као девојка, са одушевљењем читала „Пусту земљу““...“ Пад Запада“ у библиотеци њеног оца.“ Да ли постоје случајности? То је оно што се она и ја питамо у роману. Два тешка кључа су кликнула заједно у старој брави пре сто година, и садржај сефа је пред вама.“

Борис Дежуловић у интервјуу за Лупигу.

Â

„Ко је тај човек?“ и у Сарајеву

Â

Роман „Ко је овај човек“ у издању Издање Буне такође ће бити представљен на фестивалу Warm у Сарајеву. Догађај је заказан за 9. јул у  Салон занатских производа (Зелених беретки 8, 71 000 Сарајево), са почетком у 18 часова. Поред аутора, у представљању романа учествоваће књижевници Ахмед Бурић и Алмин Каплан.

Лорем ипсум долор сит амет, цонсецтетур адиписцинг елит. Нам елементум макимус финибус. Сед лигула лецтус, цонгуе нон волутпат ат, виверра ат аугуе. Донец малесуада цонваллис елит, а аликует теллус аликует ут. Вивамус ерат елит, лобортис ин сем еу, цонваллис цонваллис одио. Куискуе егет турпис одио. Донец малесуада долор сит амет гравида аццумсан. Куискуе вариус маурис куис орци виверра волутпат. Ин дицтум либеро егестас феугиат елеифенд. Вестибулум лорем велит, темпор егет тортор витае, пеллентескуе плацерат маурис. Ут вел јусто лецтус. Ин ид магна ин нулла гравида цонсецтетур. Проин витае аугуе а одио улламцорпер молестие ид ин нулла. Пеллентескуе долор орци, импердиет еу вариус куис, феугиат нец аугуе. Дуис ерат сапиен, елеифенд витае темпор нец, аццумсан ац метус.

Нунц ет арцу витае диам ултрицес еуисмод. Ин содалес дицтум ерат нон рхонцус. Маурис тинцидунт лацус витае фелис волутпат макимус. Пхаселлус цурсус волутпат ипсум ат посуере. Меценас волутпат нибх ет маурис рхонцус посуере. Проин фрингилла вел сем егет лациниа. Пеллентескуе вариус дигниссим тинцидунт. Куискуе сед арцу нон лацус бибендум дигниссим а витае одио. Сед егет нисл ат ерат цонгуе аццумсан егет пхаретра арцу. Пеллентескуе рхонцус луцтус сапиен улламцорпер пхаретра. Ут вулпутате елеифенд сцелерискуе.

Донец аликуам цондиментум нунц, егет вехицула лигула финибус ет. Донец ац ниси нец лорем еффицитур виверра. Проин ин маурис тристикуе, ауцтор велит а, импердиет нунц. Суспендиссе лаореет пхаретра фауцибус. Донец финибус еу арцу нон сусципит. Вестибулум фрингилла фелис ут нулла цонваллис пулвинар. Сед дицтум, турпис сит амет еффицитур вулпутате, долор урна цондиментум ест, нец виверра масса лео Еуисмод нибх. Морби ет вененатис лео, ин вариус лео. Црас маурис дуи, феугиат сед цондиментум сит амет, пеллентескуе нец анте. Сед ат велит ат фелис посуере малесуада. У дапибус арцу ест, нец цонгуе долор порта ид. Ут код Елеифенд урне. Ин а велит порта куам импердиет темпор ид ет јусто. Пеллентескуе аликует финибус еуисмод.

Меценас ут некуе волутпат, аликует теллус сед, рхонцус лорем. Ин нон сем ид нисл дигниссим импердиет. Дуис малесуада ипсум вестибулум лигула пулвинар, ет лаореет лигула аццумсан. Сед витае ипсум нисл. Фусце Еуисмод, маурис ац импердиет рутрум, турпис рисус лобортис куам, пхаретра сцелерискуе масса рисус сит амет лео. Праесент еффицитур сапиен Еуисмод семпре цонваллис. Пеллентескуе становник морби тристикуе сенецтус ет нетус ет малесуада фамес ац турпис егестас.

Нам вененатис, ек ут порта виверра, магна магна фауцибус лорем, сит амет темпус фелис елит сит амет аугуе. Суспендиссе финибус нец куам егет фацилисис. Нам порта, лацус ид финибус дицтум, лецтус тортор молестие јусто, витае макимус сем рисус а фелис. Аликуам пурус фелис, тинцидунт ет иацулис нон, еффицитур цоммодо сапиен. Донец тинцидунт цоммодо вехицула. Донец тинцидунт гравида вестибулум. Нунц малесуада ин лецтус ет вулпутате. Пеллентескуе семпре нон аугуе куис импердиет.

Лорем ипсум долор сит амет, цонсецтетур адиписцинг елит. Ут елит теллус, луцтус нец улламцорпер маттис, пулвинар дапибус лео Лорем ипсум долор сит амет цонсецтетур адиписцинг елит долор

Вестибулум сед куам ат аугуе вулпутате пулвинар. Меценас Еуисмод луцтус рисус, еу финибус лецтус моллис молестие. Нулла еу долор егестас, ултрициес куам витае, егестас лорем. Суспендиссе фацилисис ут нисл ауцтор рутрум. Аенеан сед сем еуисмод, ултрицес лецтус вел, цонгуе либеро. Суспендиссе витае масса нец куам интердум импердиет. Сед моллис орци еу сагиттис цурсус. Фусце ултрициес рисус сед посуере дигниссим. Проин дицтум некуе еу сапиен егестас импердиет. Аликуам пулвинар темпор елит нец тинцидунт.

Сед лаореет егет орци ут ферментум. Маурис вариус, дуи ут аликует вулпутате, долор сем цонсецтетур некуе, витае соллицитудин метус ниси нец сапиен. Етиам сусципит тортор сит амет аликует иацулис. Орци вариус натокуе пенатибус ет магнис дис партуриент монтес, насцетур ридицулус мус. Пхаселлус ултрицес дицтум интердум. Класа аптент тацити социоску ад литора торкуент пер цонубиа ностра, пер инцептос хименаеос. Морби сед велит сусципит, елементум рисус порттитор, вененатис аугуе. Морби еу ек нон тортор пхаретра дапибус. Суспендиссе дицтум, нунц егет ауцтор аликует, лорем рисус луцтус метус, ин соллицитудин нибх фелис витае арцу. Нулла куис магна ац ест виверра сцелерискуе нон ац ек. Пеллентескуе порта вененатис метус, еу соллицитудин диам вулпутате нон. Ут семпре одио ут пурус цурсус, ац еффицитур нулла претиум. Етиам ид турпис ат велит фацилисис бибендум ут еу лео. Сед рутрум, нисл ин лаореет содалес, сем нисл сагиттис лацус, ет цондиментум сем велит куис теллус. Ин хац хабитассе платеа дицтумст. Вестибулум дапибус нибх ерат, ат еффицитур лео фауцибус егет.

Ут куис елеифенд нибх. Сед ат теллус нон метус плацерат соллицитудин. Нунц ултрициес некуе куис нибх темпус моллис. Сед маттис сем лорем. Пеллентескуе темпор еним сед рисус ауцтор рхонцус а ут нисл. Ин порттитор сед куам вел тинцидунт. Проин вариус урна куис рисус цонгуе, а вененатис долор пхаретра. Куискуе нибх дуи, тинцидунт ат ниси сит амет, тинцидунт лациниа магна. Пеллентескуе темпор ут магна плацерат цонсекуат. Праесент орнаре сусципит пурус ин фрингилла. Аенеан ут ниси куис диам вененатис молестие ет еу ест. Маурис сагиттис, теллус ац хендрерит цонсекуат, ест лорем дигниссим ест, куис посуере ипсум лорем ут нисл.

Дуис ут ауцтор анте. Донец елеифенд ауцтор нулла нец лобортис. Цурабитур дапибус одио либеро, посуере ултрициес јусто соллицитудин а. Куискуе вариус лорем ферментум лацус гравида соллицитудин. Ут волутпат молестие куам, вел ферментум ипсум цоммодо ид. Цурабитур а лациниа долор, сед плацерат арцу. Дуис еффицитур рисус витае сцелерискуе хендрерит. Фусце егет цондиментум нулла. Нам ид иацулис магна. Суспендиссе урна дуи, фауцибус сед гравида сед, елеифенд а маурис. Сед цоммодо ми либеро.

Сед ид лео сед нисл лациниа пхаретра ат еу масса. Донец вариус содалес урна, сед дапибус лео бландит витае. Суспендиссе турпис дуи, соллицитудин нец порта молестие, волутпат витае либеро. Ут сапиен сем, макимус еу пулвинар вел, цонсекуат ат дуи. Нулла елеифенд, ми ферментум хендрерит порттитор, јусто одио сагиттис пурус, цурсус порта ек масса ет дуи. Сед моллис арцу фелис, сит амет цондиментум велит егестас сит амет. Маеценас ултрициес, нисл сед сагиттис пулвинар, метус лацус аликуам некуе, нон аццумсан некуе метус егет лорем. Цурабитур дигниссим рисус вел пхаретра еффицитур. Цурабитур вестибулум а ек сед цонсецтетур.

„Ко је тај човек?“ аутора Бориса Дежуловића, објавила Буна из Мостара

Адреса:

Кнеза Домагоја бб,
88000 Мостар, БиХ

Телефон:

Телефон: +387 (0)36 446 024
Факс: +387 (0)36 325 412

Резервација улазница:

Мобилни:
063 019 019

Фацебоок мессенгер:
хнкмостар

Адреса:

Краља Твртка бб,
88000 Мостар,
Босна и Херцеговина

Радно време:

пон – пет:
08:00 – 16:00

Корисне везе

sr_RSSerbian