Мостар, 17. јун 2025. – На предлог Друштва хрватских писаца
Херцег Босна и Културно-информативни центар Томиславград, Општинско веће
Томиславград је на данашњем састанку усвојио одлуку о додели јавног признања.
Медаља општине Томиславград књижевнику Стјепану Чуићу који је својим
оставио је значајан траг кроз свој књижевни и јавни рад и постигао изузетан
достигнућа.
Стјепан Чуић рођен је у Буковици, општина Томиславград, 1. априла 1945. године.
Школовао се у Буковици, Томиславграду и Осијеку, и на Филозофском факултету
Студирао је југословенске језике и књижевност, као и руски језик, на Филозофском факултету у Загребу.
Био је главни уредник недељника Тло (1970-1971), лектор хрватског језика у
Бамберг (1979-1990), писао је колумне у Вјеснику, Слободној Далмацији и
Др., био је главни уредник Трећег програма Хрватског радија, водитељ Трибуне
Потпредседник (2003 – 2005) и председник Друштва хрватских писаца
(2005 – 2008) Хрватског друштва књижевника. У књижевности се појавио са тзв.
генерације писаца фантастике, којима Павао Павличић, Горан Трибусон, Дубравко
Јелчић Бужимски и Стјепан Чуић су најзначајнији представници. Од 1961. године.
објављује приче у Модрој ласти, Ревији, Полету, Републици, Форуму,
Распони, Животни век, итд.
Објавио је неколико књига кратких прича, углавном тематски везаних за његов завичај.
У њима је проблематизовао нека искуства наше скорије историје, однос између појединца и
ауторитет и отуђење од друштвене и људске средине. Преводио је са руског
језик (Пушкин, Зиновјев…). Његов роман „Орден“ из 1981. године изазвао је буру
реакција тадашњих власти, док је 1983. године, уочи премијере, представа забрањена
позоришне адаптације тог романа. Позоришна представа Орден је изведена у
Загреб 1990. Немачки превод романа објављен је као специјално издање часописа
Мост (Загреб – Бамберг 1991)
Поред поменутог романа Орден, објављена дела Стјепана Чуића су: Иза
брегова (кратке приче); Стаљинова слика и друге приче; Тридесетогодишње приче;
Дневник по новом календару (роман); Тајни понор (роман за младе);
Приче; Острво, графичка мапа (коауторка Виргилија Невјестић); Азбука
Лицемерје (политички есеји и коментари); Цеви мира (политички есеји и коментари);
Пресретач (приче); Тумач моћи (колумне); Чувар српа и чекића (кратке приче).
Поред тога, Стјепан Чуић, односно његово дело, заступљен је у многим
антологијама и лексиконима и у читанкама у Републици Хрватској и Босни и
Херцеговина.
Такође је добио многа јавна признања и награде, од којих су нека: 1971.
Награда Седам секретара СКОЈ-а за збирку Стаљинових слика и других прича, 1972.
награда листа Младост за збирку Стаљинова слика и друге приче, 1975. награда Вечерњег листа (за кратку причу) за Гулинову причу, 1979. награда „Зијо Диздаревић“ за причу Срећа, 2010. награда Вечерњег листа (за кратку причу) Игра и награда града Загреба 2021. године.
О делу Стјепана Чуића писали су истакнути књижевни историчари,
антологичари, критичари и научници, међу којима: Александар Илић, Божидар
Петрач, Дражен Караман, Игор Мандић, Иван Ловреновић, Слободан Просперов
Новак и други. Књижевна дела Стјепана Чуића нису само регистрована у свим
скорашњи књижевноисторијски прегледи хрватске књижевности, они су већ унутар
Такође су доживели сопствене процене и евалуације, укључујући и процену проф. др.
Марко Токић, који је докторирао на животу и делу Стјепана Чуића и на њему
написао је следеће: „Том наративу Дувно које је причало своју причу о себи
прича и изградио град снова и речи; и то Дувно које је у свом историјском
трајно сећање на оснивање Хрватског краљевства, хајдук Мијат
Томић, владавина Вране (или Фране) Јозипа и године српске доминације у којима
је, у материјалном смислу, наследила само своју земљу од турског времена и
сиромаштво. И то је заиста Дувно са својим причама и легендама, са својим
покушаји изградње града који би се обликовао као место цивилизованог
живећи са својим владама које су увек биле ништа више од оквира за страх и присилу, то је
Дувно, на основу којег је Чуић изградио своју нарацију Дувно са својим
глумци и њихови паралелни животи.
„Због свега наведеног, писац Стјепан Чуић, који је у својим јавним и
увелико је допринео промоцији Томиславграда својим књижевним активностима и дуговао му
његов родни град, јер већина његових дела помиње Дувно или се тамо дешава
Дувно је номиновано за јавно признање, што сматрамо нашим
не само обавеза већ и знак пажње и захвалности за све што је учињено у његовом
богато књижевно и стваралачко дело и нека то буде успомена на његово
родном граду, свом Дувну, које је поносно и дирљиво што је наше. Хвала му.“
наведено је, између осталог, у Одлуци о додели јавног признања Медаљон
Општина Томиславград.
Јавно признање Медаља општине Томиславград биће додељено Стјепану Чуићу
лично на свечаној седници Општинског већа Томиславграда, која ће се одржати тим поводом
Дан општине Томиславград одржаће се 8. јула 2025. године.
Serbian
Croatian
Bosnian
English
