У препуној сали Мостарског културног центра вечерас, у оквиру Међународне културне манифестације
„Мостарско љето 2026“ организовало је промоцију романа „Испод“ Аднана Џолоте.
„Највише што покреће човека да уради било шта је потреба да нешто уради, неки унутрашњи нагон да нешто напише,“
да се изрази. Један од главних мотива романа је рат, али он овде није приказан директно већ више као
ретроспективна слика сећања главног лика. Она се огледа кроз главног лика и његов пролазак кроз роман
искуство човека који не може да се снађе у свету. Он је професор књижевности који је био у рату, који
био је рањен, али не може да пронађе своје место у свету, али упркос томе покушава да
позиционира се негде. Дакле, роман је прожет класичним темама човека, његовог односа према свету,
однос између друштва и појединца, однос према прошлости, породици, сећању, односно том људском
укорењеност у свету у коме живи. Истовремено, питања пријатељства, потраге за срећом и
сопствену сврху, јер сваки човек на неки начин трага за собом. На крају крајева, сви велики писци, на
„На овај или онај начин, говоре о истим темама – о човеку и његовом месту у свету“, истакао је Џолота.
О књижевним вредностима романа „Испод“, његовој аутофикционалној структури и темама којима се обрађује
говорила је једна од промотерки др Лејла Жујо-Марић.
„До сада смо имали прилику да упознамо Аднана као песника, а сада га упознајемо као прозног писца. Она је рекла
Волео бих да мислим да је овде нагласак на прози у ширем смислу. Дакле, то је текст који
фокусира се на писца који је преживео контекст рата у Мостару и који се из те перспективе труди у овом времену
да напише роман. Очекивали бисмо да то буде роман у настајању, али парадоксално, донекле
самоиронично, реч је о роману у нестајању, који је у суштини написао јунак Ђолоте. Ради се о једној врсти
аутофикција, која је сада популарна у књижевности БиХ. То значи да писци проналазе књижевни материјал за
своје писање у стварности и теже да га надограђују, анализирају и уметнички обликују на одређени начин.
Разлози за то су дубоко индивидуални, али и колективне природе, јер углавном говоримо о писцима који су
рођених крајем 60-их и средином 70-их година.
Serbian
Croatian
Bosnian
English
