У Галерији краљице Катарине Косаче у оквиру Мостарског пролећа 2025 – XXVII. На дан Матице хрватске Мостар отворена је изложба Пејзажи из фонда те галерије. Изложба, како је, између осталог, рекао један од њених уредника, Драган Маријановић, заправо је избор радова са уметничким пејзажним темама, који
Чувају се у галеријским фондовима у Хрватском дому херцега Стјепана Косаче у Мостару, коме, иначе, припада већина изложених дела, а под истим кровом су бројне слике у власништву Уметничке галерије Босне и Херцеговине, као и Галерије Алуминијум.
Најстарије изложено дело, како је рекао шеф Галерије краљице Катарине и, уз Маријановића, уредник изложбе Далибор Николић, старо је више од једног века и датира из 1920. године, а дело је Анђелије Лазаревић.
Јавности су, између осталих, представљени радови које потписују нека од најзначајнијих имена ликовне уметности у региону - Милосављевић, Сефић, Узелац, Кујачић, Илачевић, Миладин, Јовановић, Бензон, Никшић,
Гвозденовић..., али и неке митске фотографије легендарног мостарског фотографа који више није са нама - Ћирила Ћире Раиче.
Изложбу је отворила Нада Далипагић, чланица Председништва МЗ Мостар и председница Скупштине МЗ Мостар, подсећајући да је ово само један у низу одличних ликовних догађаја на овогодишњем Пролећу, које је започело великом изложбом из уметничке збирке Матице хрватске, а наставило се изложбама Весне Вуге Сушац, Мареле Јеркић Јаковљевић, Ивана Бранка Имровића, Ивана Келаве и Пејзажа.
Уредници изложбе, Маријановић и Николић, нагласили су, између осталог, да ова дела представљају својеврсну визуелну архиву простора и времена, која повезује неколико деценија уметничког стваралаштва не само у БиХ већ и у региону. Николић је такође нагласио да је изложба атрактивна и да говори о историји Мостара, Херцеговине.
– Клима из које долазимо осликана је кроз камен, сунце, природне појаве и промене у природи – рекао је Николић.
А зашто пејзажи? Маријановић је објаснио публици да је одлука да се изаберу пејзажи донета зато што су једноставно желели да представе некадашње мисли уметника тог времена о ономе што их је окруживало.
– Овде, пред нама, су дела мноштва мајстора уметничког смисла и тематских сугестија. Остављено нам на чување. Посматрање и разумевање. Можда постоји нешто опомињуће у овој потреби за разумевањем и очувањем. Пејзаже треба чувати и разумети. Потребни су нам. Можда, чак и док су били фарбани, ови
бесмртници су овим сликама желели да кажу... – изјавио је и Маријановић.
Изложба, која, како је истакнуто, поред уметничке вредности, има и снажан баштински значај јер јавности представља дела која се углавном чувају у затвореним колекцијама, а сада су поново имала прилику да комуницирају са јавношћу, може се погледати до 25. маја.
ФОТО: МХ Мостар
