Мостарско пролеће: Представа „Разбијени крчаг“

Представа Разбијени крчаг – прича о борби за правду и корупцији у правосуђу

испричано на комичан начин

Народно позориште РС из Бањалуке гостује на овогодишњем Мостарском пролећу са представом
„Разбијени крчаг“, заснован на истоименој комедији немачког драмског писца Хајнриха фон Клајста, у
Режија и адаптација Татјане Мандић Ригонат. Представа ће бити изведена у Великој сали Хрватског народног казалишта.
Херцег Стјепан Косача у уторак 10. јуна са почетком у 20 часова.
Играју Александар Стојковић, Љубиша Савановић, Борис Шавија, Миљка Брђанин, Тара Јованић, Владимир
Ђорђевић... Сценографију потписује Драгана Пурковић Мацан, костимограф Ивана Ристић, а ауторка
музика Елио Ригонат. Иначе, гости из Бањалуке традиционално наступају у позоришном програму
Пролеће, а добра сарадња је настављена и на овим, 27. Данима Матице хрватске Мостар.
Улазнице за представу Разбијени крчаг могу се купити на благајни Косаче по цени од 15 КМ. Спонзор
вече је ЈП Електропривреда ХЗ ХБ.
О ПРЕДСТАВИ…
Бокал је разбијен. Питање је: ко га је разбио?
Ова Клајстова комедија, која се изводи на немачким позорницама више од 200 година, поставља озбиљна питања.
питања која су и данас релевантна. Прикривање чињеница, борба за правду, злоупотреба судске функције и
сексуална уцена, само су неке од тема које Клајст живописно приказује на сцени. Разбијени бокал тако постаје центар
ставља корупцију и последичну разочарање у судски процес. Кроз пажљиво анализирање друштва, као и
државних власти, Клајст, без вере у могућност рационалног сазнања, трагично говори о немогућности
препознавање истине. Доводећи идеју „руке на руке“ до крајности, он ставља неморал у сам
епицентар правосуђа и полако распетљава у почетку урнебесне ситуације пред нама као сведоцима
краци корупцијске хоботнице који досежу знатно даље него што би се могло замислити. Клајстов хумор
и брзи дијалози пуни карактера, упркос темама којима се баве, чине ситуацију у којој се ликови налазе
Хајде да то погледамо са комичне стране уместо да од тога направимо неку врсту трагедије...