Најава изложбе Зорана Црнчевића

Најава: Изложба слика Зорана Црнчевића „Додир“ одржаће се у уторак, 18. новембра
2025. у Галерији краљице Катарине Косаче у Хрватском дому Херцег Стјепан Косача с
са почетком у 19 часова

„Процес је у основи уметничког опуса Зорана Црнчевића. Иако је првенствено заснован на стеченом
Са академском дипломом из вајарства, Црнчевић истражује медијум цртања, просторне инсталације,
скулптурални, фотографски и мултимедијални перформанс. Изложба под називом
„Додир“ је сублимација горепоменутих облика визуелне уметности. Процес, или боље речено процес
У делима Зорана Црнчевића, уметност се односи на време линеарног кретања боје од
од врха до дна платна. Покренута „додиром“, боја се креће низ платно под дејством гравитације 
и оставља траг путање у облику колористичког цртежа. Црнчевић ствара процес кроз понављање
кретање боје преко платна, стварајући низ линија кроз које се може видети доњи слој боје
слике. За недовољно осликани део слике, аутор наводи да симболизује живописност градских боја
конгломерати у Латинској Америци. Линеарне структуре које се вертикално протежу до
симболичним „фасадама“ одражавају неку врсту реда у визуелном поретку слике. У другом
Као део циклуса, боја тоне ка платну слободним падом, такозваним „капањем“. Процес је
динамичније са много више геста. Боја више не лежи на платну, већ на њему
манифестује се у облику мрље и, кроз покрет аутора, ствара линеарне структуре различитих праваца и
пут. У оба случаја, сведоци смо последица споријег или динамичнијег процеса стварања
уметничког дела, „додири“. Ауторска намера у погледу технике или уметничке структуре
дела, односи се на постизање ефекта мастила или акварела при коришћењу уљаних боја, глазуре
у техничком смислу. Једна од полазних тачака ауторове намере је да кроз своје дело,
манифестује течно стање воде, инспирисано књижевношћу Габријела Гарсије Маркеса. У
У симболичном смислу, ауторова намера је да покаже разлике у књижевним стиловима и
теме латиноамеричких писаца (надреалне, мистичне) у контрапункту са књижевним
„амбијент“ писаца из Европе, односно југоисточне Европе (мрак, пропадање,
реализам). Поред књижевности, инспирација за циклус „Додир“ односи се на ауторове фотографије
вода, тачније, фотографије биљака испод површине воде. Биљке виђене кроз бистру воду,
делују надреално, као да се свет посматра кроз неки магични филтер, текући и преплављујући
који тече. Циклус „Додир“ живописно приказује свет воде, мочвара, цвећа и
боја јужноамеричке џунгле. 
Оно што посебно привлачи пажњу на изложби „Додир“ јесте мирис паљевине и црнила
површине од спаљеног дрвета. Исечка од спаљеног отвореног пламена периодично распоређена у
простор прекида амбијент и естетику колористичких гестова. Црнило пепела, према аутору
су прекиди стварности, социолошки и егзистенцијалистички…“ (Далибор Николић)

Кратка биографија
Рођен сам 1974. године у Бањалуци, граду средње величине у тадашњој Социјалистичкој Републици
Савезна Република Југославија. Био сам успешан у школи, а како су осамдесете
При крају, мој отац је веровао да сам на правом путу да постанем инжењер
у електротехници, што се тада сматрало престижном професијом у земљи којом је управљао
Марксистичка догма и ауторитарна партијска администрација. Међутим, испоставља се да
Комунисти који су водили земљу после Титове смрти били су идеолошки ближи фашизму него
Марксизам. Као тинејџера, распад Југославије ме је јако шокирао. После
године комунистичке индоктринације и веровања да старешине и партијско руководство све знају,
Изгубио сам веру у будућност и боље сутра. Не могу да прихватим транзицију друштва.
против етничке мржње и племенског духа, борио сам се неколико година, проводећи време читајући
књиге и интересовање за фотографију.
Године 1993, док је грађански рат у Босни био у пуном јеку, мој отац ме је обесхрабривао
да напустим Босну и побегнем од рата, па сам у јулу 1994. године регрутован у војску.
Провео сам годину и по дана у војсци, срећом преживевши трауму рата. Када је рат у Босни
Завршио сам у децембру 1995. године, отпуштен сам из војске. Убрзо након тога почео сам да похађам
часови цртања и вајања код академског вајара Слободана Драгаша, и поново
бавио се фотографијом. У октобру 1997. преселио сам се на Косово да бих почео
студира уметност на Факултету уметности у Приштини. Убрзо након завршетка првог
школске године, избио је рат на Косову и био сам приморан да бежим, прво у Београд, а затим
затим у Велику Британију, где сам дипломирао на Вимблдон колеџу уметности, Универзитета у
Уметности у Лондону, у јуну 2003. Током студија, добијао сам подршку од чланова
Краљевског друштва вајара, а 2003. године сам почео да радим за Архгалерију у Ислингтону,
Лондон, где сам помогао у организовању изложбе студената мастер студија на Голдсмитс колеџу...
Уметност, Лондон.
Вратио сам се у Босну и Херцеговину у јесен 2004. године и основао уметнички колектив RACE.
са групом истомишљеника из Бањалуке. У наредних осам година, представили смо
неколико авангардних инсталација и перформанса за локалну публику, у тесној сарадњи са
Музеј савремене умјетности и Град Бања Лука. У октобру 2006. КултурКонтакт
Аустрија ми је доделила тромесечну уметничку резиденцију у Бечу, а 2015. године мој
Рад је представљен у часопису KulturKontakt Art. Моји радови су део колекција Trinity.
Лабан конзерваторијум и Музеј савремене умјетности у Бањој Луци. Моје фотографије
Недавне слике су објављене у часописима Wotisart и Into the Void 2019. године, као и у часопису Art
Часопис „Reveal“ у фебруару 2020.

Изложба остаје отворена до 2. децембра 2025. године.