Одржана изложба фотографија: Кроз објектив Вејсла Чурчића

Објављено: 11. јул 2025.
ин Вести

„ОД ОБЈЕКТИВА ДО КЊИЖЕВНОСТИ: МОСТАРСКО ЛЕТО КРОЗ ДВА ИЗРАЗА“

У оквиру манифестације „Мостарско љето 2025“, 10. јула 2025. године одржана су два догађаја: изложба
фотографија „Кроз објектив Вејсила Чурчића“ у организацији Музеја Херцеговине и промоција књиге
„Мост на Дрини“ аутора Андреја Николаидиса у организацији Народне библиотеке Мостар.

Изложба „Кроз објектив Вејсила Чурчића“ илустровала је рад овог босанскохерцеговачког полихистора кроз
сцене снимљене камерама које је користио Чурчић. Изложба је показала његову активност
првенствено у областима археологије и етнографије, али и у другим научним областима, и неколико сцена из
Мостар из прве половине 20. века.

Директор Музеја Херцеговине, господин Асим Крхан, истакао је: „Ми као публика се први пут састајемо
са овом врстом материјала, што му свакако даје посебну вредност. Вејсил Чурчић је био наш први образовани
археолог, научник старе школе истраживача, човек који је студирао и завршио археологију и историју
уметност у Бечу. Ове фотографије посебно укључују Херцеговину, што је потврђено као
подручје са многим културним и историјским знаменитостима“.

Један од аутора изложбе, Јесенко Хаџихасановић, истиче како је Вејсил Чурчић, током своје дуге каријере,
Током своје каријере бавио се бројним темама из археологије и постао је пионир у коришћењу камера у свом раду.

„Покренуо је радове на конзервацији и рестаурацији бројних средњовековних градова: од
Тешња до куле у Мостару. Чурчић је и после пензионисања наставио да делује у Земаљском
музеј током турбулентних времена када су он и његове колеге на разне начине спасавали бројне музејске предмете
експонати попут Сарајевске Хагаде. Све то додатно одражава значај ове изложбе“, додао је.
Хаџихасановић.

Изложбу је отворио унук Вејсила Чурчића, Даримир Чурчић.

Ансамбл луткарског позоришта Мостар учествовао је на 9. фестивалу малих лутака Пупица у Дубровнику

Андреа 4. септембар 2026.

Вести

Преминуо Драго Шаравања, члан ДХК ХБ

Валерија 27. август 2026.

Вести

„Мостарско лето 2026“ затворено је вечери фолклора и модерног плеса

Валерија 20. август 2026.

Вести

„ОД ОБЈЕКТИВА ДО КЊИЖЕВНОСТИ: МОСТАРСКО ЛЕТО КРОЗ ДВА ИЗРАЗА“

Изложбу је отворио унук Вејсила Чурчића, Даримир Чурчић.

Лорем ипсум долор сит амет, цонсецтетур адиписцинг елит. Нам елементум макимус финибус. Сед лигула лецтус, цонгуе нон волутпат ат, виверра ат аугуе. Донец малесуада цонваллис елит, а аликует теллус аликует ут. Вивамус ерат елит, лобортис ин сем еу, цонваллис цонваллис одио. Куискуе егет турпис одио. Донец малесуада долор сит амет гравида аццумсан. Куискуе вариус маурис куис орци виверра волутпат. Ин дицтум либеро егестас феугиат елеифенд. Вестибулум лорем велит, темпор егет тортор витае, пеллентескуе плацерат маурис. Ут вел јусто лецтус. Ин ид магна ин нулла гравида цонсецтетур. Проин витае аугуе а одио улламцорпер молестие ид ин нулла. Пеллентескуе долор орци, импердиет еу вариус куис, феугиат нец аугуе. Дуис ерат сапиен, елеифенд витае темпор нец, аццумсан ац метус.

Нунц ет арцу витае диам ултрицес еуисмод. Ин содалес дицтум ерат нон рхонцус. Маурис тинцидунт лацус витае фелис волутпат макимус. Пхаселлус цурсус волутпат ипсум ат посуере. Меценас волутпат нибх ет маурис рхонцус посуере. Проин фрингилла вел сем егет лациниа. Пеллентескуе вариус дигниссим тинцидунт. Куискуе сед арцу нон лацус бибендум дигниссим а витае одио. Сед егет нисл ат ерат цонгуе аццумсан егет пхаретра арцу. Пеллентескуе рхонцус луцтус сапиен улламцорпер пхаретра. Ут вулпутате елеифенд сцелерискуе.

Донец аликуам цондиментум нунц, егет вехицула лигула финибус ет. Донец ац ниси нец лорем еффицитур виверра. Проин ин маурис тристикуе, ауцтор велит а, импердиет нунц. Суспендиссе лаореет пхаретра фауцибус. Донец финибус еу арцу нон сусципит. Вестибулум фрингилла фелис ут нулла цонваллис пулвинар. Сед дицтум, турпис сит амет еффицитур вулпутате, долор урна цондиментум ест, нец виверра масса лео Еуисмод нибх. Морби ет вененатис лео, ин вариус лео. Црас маурис дуи, феугиат сед цондиментум сит амет, пеллентескуе нец анте. Сед ат велит ат фелис посуере малесуада. У дапибус арцу ест, нец цонгуе долор порта ид. Ут код Елеифенд урне. Ин а велит порта куам импердиет темпор ид ет јусто. Пеллентескуе аликует финибус еуисмод.

Меценас ут некуе волутпат, аликует теллус сед, рхонцус лорем. Ин нон сем ид нисл дигниссим импердиет. Дуис малесуада ипсум вестибулум лигула пулвинар, ет лаореет лигула аццумсан. Сед витае ипсум нисл. Фусце Еуисмод, маурис ац импердиет рутрум, турпис рисус лобортис куам, пхаретра сцелерискуе масса рисус сит амет лео. Праесент еффицитур сапиен Еуисмод семпре цонваллис. Пеллентескуе становник морби тристикуе сенецтус ет нетус ет малесуада фамес ац турпис егестас.

Нам вененатис, ек ут порта виверра, магна магна фауцибус лорем, сит амет темпус фелис елит сит амет аугуе. Суспендиссе финибус нец куам егет фацилисис. Нам порта, лацус ид финибус дицтум, лецтус тортор молестие јусто, витае макимус сем рисус а фелис. Аликуам пурус фелис, тинцидунт ет иацулис нон, еффицитур цоммодо сапиен. Донец тинцидунт цоммодо вехицула. Донец тинцидунт гравида вестибулум. Нунц малесуада ин лецтус ет вулпутате. Пеллентескуе семпре нон аугуе куис импердиет.

Лорем ипсум долор сит амет, цонсецтетур адиписцинг елит. Ут елит теллус, луцтус нец улламцорпер маттис, пулвинар дапибус лео Лорем ипсум долор сит амет цонсецтетур адиписцинг елит долор

Вестибулум сед куам ат аугуе вулпутате пулвинар. Меценас Еуисмод луцтус рисус, еу финибус лецтус моллис молестие. Нулла еу долор егестас, ултрициес куам витае, егестас лорем. Суспендиссе фацилисис ут нисл ауцтор рутрум. Аенеан сед сем еуисмод, ултрицес лецтус вел, цонгуе либеро. Суспендиссе витае масса нец куам интердум импердиет. Сед моллис орци еу сагиттис цурсус. Фусце ултрициес рисус сед посуере дигниссим. Проин дицтум некуе еу сапиен егестас импердиет. Аликуам пулвинар темпор елит нец тинцидунт.

Сед лаореет егет орци ут ферментум. Маурис вариус, дуи ут аликует вулпутате, долор сем цонсецтетур некуе, витае соллицитудин метус ниси нец сапиен. Етиам сусципит тортор сит амет аликует иацулис. Орци вариус натокуе пенатибус ет магнис дис партуриент монтес, насцетур ридицулус мус. Пхаселлус ултрицес дицтум интердум. Класа аптент тацити социоску ад литора торкуент пер цонубиа ностра, пер инцептос хименаеос. Морби сед велит сусципит, елементум рисус порттитор, вененатис аугуе. Морби еу ек нон тортор пхаретра дапибус. Суспендиссе дицтум, нунц егет ауцтор аликует, лорем рисус луцтус метус, ин соллицитудин нибх фелис витае арцу. Нулла куис магна ац ест виверра сцелерискуе нон ац ек. Пеллентескуе порта вененатис метус, еу соллицитудин диам вулпутате нон. Ут семпре одио ут пурус цурсус, ац еффицитур нулла претиум. Етиам ид турпис ат велит фацилисис бибендум ут еу лео. Сед рутрум, нисл ин лаореет содалес, сем нисл сагиттис лацус, ет цондиментум сем велит куис теллус. Ин хац хабитассе платеа дицтумст. Вестибулум дапибус нибх ерат, ат еффицитур лео фауцибус егет.

Ут куис елеифенд нибх. Сед ат теллус нон метус плацерат соллицитудин. Нунц ултрициес некуе куис нибх темпус моллис. Сед маттис сем лорем. Пеллентескуе темпор еним сед рисус ауцтор рхонцус а ут нисл. Ин порттитор сед куам вел тинцидунт. Проин вариус урна куис рисус цонгуе, а вененатис долор пхаретра. Куискуе нибх дуи, тинцидунт ат ниси сит амет, тинцидунт лациниа магна. Пеллентескуе темпор ут магна плацерат цонсекуат. Праесент орнаре сусципит пурус ин фрингилла. Аенеан ут ниси куис диам вененатис молестие ет еу ест. Маурис сагиттис, теллус ац хендрерит цонсекуат, ест лорем дигниссим ест, куис посуере ипсум лорем ут нисл.

Дуис ут ауцтор анте. Донец елеифенд ауцтор нулла нец лобортис. Цурабитур дапибус одио либеро, посуере ултрициес јусто соллицитудин а. Куискуе вариус лорем ферментум лацус гравида соллицитудин. Ут волутпат молестие куам, вел ферментум ипсум цоммодо ид. Цурабитур а лациниа долор, сед плацерат арцу. Дуис еффицитур рисус витае сцелерискуе хендрерит. Фусце егет цондиментум нулла. Нам ид иацулис магна. Суспендиссе урна дуи, фауцибус сед гравида сед, елеифенд а маурис. Сед цоммодо ми либеро.

Сед ид лео сед нисл лациниа пхаретра ат еу масса. Донец вариус содалес урна, сед дапибус лео бландит витае. Суспендиссе турпис дуи, соллицитудин нец порта молестие, волутпат витае либеро. Ут сапиен сем, макимус еу пулвинар вел, цонсекуат ат дуи. Нулла елеифенд, ми ферментум хендрерит порттитор, јусто одио сагиттис пурус, цурсус порта ек масса ет дуи. Сед моллис арцу фелис, сит амет цондиментум велит егестас сит амет. Маеценас ултрициес, нисл сед сагиттис пулвинар, метус лацус аликуам некуе, нон аццумсан некуе метус егет лорем. Цурабитур дигниссим рисус вел пхаретра еффицитур. Цурабитур вестибулум а ек сед цонсецтетур.