Мостарско прољеће 2025.
Школа Глорије Лујановић – прича о вршњачком насиљу у којој сви препознајемо себе
На Мостарском пролећу је организован и претпоследњи књижевни програм, а то је најновији, трећи по реду.
књига књижевнице и новинарке Глорије Лујановић, роман у стиху, или боље речено песма, Школа,
представљена у Галерији краљице Катарине Косаче. Поред аутора, у програму је учествовао и Иван
Вукоја, Драган Комадина, Анита Милићевић и Мисијана Бркић-Милинковић.
Како је и сама ауторка истакла, то је роман у стиховима, односно песма која тематизује племићки статус
насиље у основношколском образовању главног јунака.
– Писање ове књиге је било прилично узбудљиво, а понекад и веома тешко, јер када се вратите на те
данима основне школе, схватио је да школа, заправо, није место слободе, радости, па чак ни игре, већ
мрачно и анксиозно место кога се људи оправдано нерадо сећају због неких трауматичних и
негативна искуства која су имала - додала је Глорија Лујановић, наводећи да је ово једно од њених дела
Било је лакше писати јер је и сама доживела и проживела сличне ствари.
– Врло добро познајем механизам злостављања деце. Деца имају веома специфичне и разрађене обрасце
насилно понашање, али мислим да није ни важно чије је искуство описано у овој књизи. Јер, када
Постоји ли књига, то искуство је свачије – и онога ко је чита и онога ко се, нажалост, у њој проналази и
Могу се поистоветити са тим. То је колективно искуство јер не мислим да постоји једна особа која
школу да није доживела барем ружну реч, а камоли нешто много горе - додала је ауторка.
– Ово је песма осмишљена у форми исповедне поезије, повезана са традицијом књижевница као што су
Силвија Плат и Ен Секстон, али без упадања у идеолошке замке. Лујановић ствара без проповеди,
пишући о патријархалном свету у коме живи њен лирски субјект – рекла је Милићевић.
– Ово је велика, значајна и вредна књига. Написана једноставним језиком, али ипак пуна значења. Ова
Књига није написана из виктимистичког дискурса. Њени злостављачи су жртве и овај начин говора је херојски.
„начин говора“, додао је Вукоја.
Драган Комадина, читајући неке делове песме, као драматург, покушао је да публици представи сукоб.
коју Школа носи у себи, а највише унутрашњи сукоб главне јунакиње, ученице основне школе.
Као што је речено на самом крају, књига није само прича о школи, већ метафора за животну неправду коју сви доживљавамо.
доживљавамо, а и сама ауторка је признала публици да је тој деци и систему одавно опростила.
– Веома ми је драго што ме је Матица хрватска Мостар позвала да будем део Пролећа јер је управо то оно што
Огранак Матице је међу реткима у овој земљи који се озбиљно баве организовањем оваквог догађаја.
озбиљан културни фестивал, који се успешно одржава скоро три деценије. А то уопште није
једноставно, ни финансијски, ни логистички, ни технички... - закључио је писац Лујановић.
Песму „Школа“ објавила је издавачка кућа OceanMore.
Serbian
Croatian
Bosnian
English
