Томиславу Домовићу уручена је Годишња награда ДХК ХБ Антун Бранко Шимић

Објављено: 13. мај 2025.
ин Вести

Томиславу Домовићу уручена је Годишња награда ДХК ХБ Антун Бранко Шимић
Данас у Дриновцима, на свечаној Академији у оквиру 62. Шимићевих сусрета, Томислав
Домовић је награђен Годишњом наградом ДХК ХБ Антун Бранко Шимић.
Конкурс за Годишњу награду ДХК ХБ Антун Бранко Шимић, расписан 10.
Јануара 2025. године, пријавило се тридесет шест аутора са тридесет осам радова објављених прошле године.
2024. године. Жиријска комисија, председник Мато Недић, и чланови Ружица Солдо и
Љубо Крмек је, након вишеструких консултација, направио ужи избор радова који су били
дискутовано, и тај избор изгледа овако:
1. Иван Битанга Шујан, Лечење рана, Песме
2. Томислав Домовић, Слава, песме
3. Иван Кларић, Римски трг, проза
4. Срећко Маријановић, Топологија сенки, роман
5. Лидија Шојерман Ходак, Обе босоноге, аутобиографска проза
6. Иван Сиврић, По Мнемозини, песме
7. Томислав Шоваговић, Платоново платно, роман
Просудбена комисија за Годишњу награду ДХК ХБ Антун Бранко Шимић једногласно
предложио је Управном одбору ДХК ХБ, а Управни одбор је усвојио предлог и одлучио да
Годишња награда додељена је Томиславу Домовићу за његову збирку поезије под називом Слава, која
објављен је 2024. године од стране компаније Вјетроказ из Загреба.
Томислав Домовић је несумњиво песник који зна шта је песма. И са новом колекцијом
једноставно насловљен Слава, након узвика Слава Украјина!, Домовић показује да је он
сродна реч. Домовић пише поезију - не да би одао почаст само Украјини и Украјинцима који
су данас у дефанзиви, већ свима и свуда који у било које време и на било ком месту
морамо учинити исто свуда: јуче у Хрватској и Босни и Херцеговини, данас у Украјини и
сутра ко зна где. Стога, Домовићева песничка мисао и антиратна порука у њој уткана
имају универзално значење.
Песник читаоцу представља искуство рата као разарајуће силе захваљујући којој он нестаје.
рад људских руку, рад бројних генерација које су градиле земљу и предавале је својим потомцима,
верујући у боље сутра. Под притиском ове разарајуће силе, човек такође нестаје, не само
бранилац, али и разарач који се руши изнутра, из себе самог, иако то можда не зна
свестан. Такав нападач, нечовек, постаје дехуманизовано биће у служби мржње и похлепе.
Насупрот томе, песник ставља љубав, из које почиње живот, у којој се гради нада,
који је неуништив, упркос свима, упркос свему, који на крају мора остати победник
битке за биткама.
Домовићев песнички израз је јасан, непатворен, изведен из јасне мисли, обликован од
са темама и мотивима његових песама. Постоји и слободни стих који је сасвим прикладан као
симболично изражајно средство којим песник усмерава читаоца ка мисао о слободи.
Узимајући у обзир наведено, Комисија за евалуацију је закључила да је Томислав Домовић
заслужује да буде награђен годишњом наградом Антун Бранко Шимић за своју збирку поезије Слава.

Мостарско лето 2025: Отвара се изложба „Мостар срцу“

Андреа 18. јул 2025.

Вести

Мостарско љето 2025: промоција књиге Милана Рачића

Андреа 17. јул 2025.

Вести

Мостарско лето 2025: Вече за памћење

Андреа 14. јул 2025.

Вести

Лорем ипсум долор сит амет, цонсецтетур адиписцинг елит. Нам елементум макимус финибус. Сед лигула лецтус, цонгуе нон волутпат ат, виверра ат аугуе. Донец малесуада цонваллис елит, а аликует теллус аликует ут. Вивамус ерат елит, лобортис ин сем еу, цонваллис цонваллис одио. Куискуе егет турпис одио. Донец малесуада долор сит амет гравида аццумсан. Куискуе вариус маурис куис орци виверра волутпат. Ин дицтум либеро егестас феугиат елеифенд. Вестибулум лорем велит, темпор егет тортор витае, пеллентескуе плацерат маурис. Ут вел јусто лецтус. Ин ид магна ин нулла гравида цонсецтетур. Проин витае аугуе а одио улламцорпер молестие ид ин нулла. Пеллентескуе долор орци, импердиет еу вариус куис, феугиат нец аугуе. Дуис ерат сапиен, елеифенд витае темпор нец, аццумсан ац метус.

Нунц ет арцу витае диам ултрицес еуисмод. Ин содалес дицтум ерат нон рхонцус. Маурис тинцидунт лацус витае фелис волутпат макимус. Пхаселлус цурсус волутпат ипсум ат посуере. Меценас волутпат нибх ет маурис рхонцус посуере. Проин фрингилла вел сем егет лациниа. Пеллентескуе вариус дигниссим тинцидунт. Куискуе сед арцу нон лацус бибендум дигниссим а витае одио. Сед егет нисл ат ерат цонгуе аццумсан егет пхаретра арцу. Пеллентескуе рхонцус луцтус сапиен улламцорпер пхаретра. Ут вулпутате елеифенд сцелерискуе.

Донец аликуам цондиментум нунц, егет вехицула лигула финибус ет. Донец ац ниси нец лорем еффицитур виверра. Проин ин маурис тристикуе, ауцтор велит а, импердиет нунц. Суспендиссе лаореет пхаретра фауцибус. Донец финибус еу арцу нон сусципит. Вестибулум фрингилла фелис ут нулла цонваллис пулвинар. Сед дицтум, турпис сит амет еффицитур вулпутате, долор урна цондиментум ест, нец виверра масса лео Еуисмод нибх. Морби ет вененатис лео, ин вариус лео. Црас маурис дуи, феугиат сед цондиментум сит амет, пеллентескуе нец анте. Сед ат велит ат фелис посуере малесуада. У дапибус арцу ест, нец цонгуе долор порта ид. Ут код Елеифенд урне. Ин а велит порта куам импердиет темпор ид ет јусто. Пеллентескуе аликует финибус еуисмод.

Меценас ут некуе волутпат, аликует теллус сед, рхонцус лорем. Ин нон сем ид нисл дигниссим импердиет. Дуис малесуада ипсум вестибулум лигула пулвинар, ет лаореет лигула аццумсан. Сед витае ипсум нисл. Фусце Еуисмод, маурис ац импердиет рутрум, турпис рисус лобортис куам, пхаретра сцелерискуе масса рисус сит амет лео. Праесент еффицитур сапиен Еуисмод семпре цонваллис. Пеллентескуе становник морби тристикуе сенецтус ет нетус ет малесуада фамес ац турпис егестас.

Нам вененатис, ек ут порта виверра, магна магна фауцибус лорем, сит амет темпус фелис елит сит амет аугуе. Суспендиссе финибус нец куам егет фацилисис. Нам порта, лацус ид финибус дицтум, лецтус тортор молестие јусто, витае макимус сем рисус а фелис. Аликуам пурус фелис, тинцидунт ет иацулис нон, еффицитур цоммодо сапиен. Донец тинцидунт цоммодо вехицула. Донец тинцидунт гравида вестибулум. Нунц малесуада ин лецтус ет вулпутате. Пеллентескуе семпре нон аугуе куис импердиет.

Лорем ипсум долор сит амет, цонсецтетур адиписцинг елит. Ут елит теллус, луцтус нец улламцорпер маттис, пулвинар дапибус лео Лорем ипсум долор сит амет цонсецтетур адиписцинг елит долор

Вестибулум сед куам ат аугуе вулпутате пулвинар. Меценас Еуисмод луцтус рисус, еу финибус лецтус моллис молестие. Нулла еу долор егестас, ултрициес куам витае, егестас лорем. Суспендиссе фацилисис ут нисл ауцтор рутрум. Аенеан сед сем еуисмод, ултрицес лецтус вел, цонгуе либеро. Суспендиссе витае масса нец куам интердум импердиет. Сед моллис орци еу сагиттис цурсус. Фусце ултрициес рисус сед посуере дигниссим. Проин дицтум некуе еу сапиен егестас импердиет. Аликуам пулвинар темпор елит нец тинцидунт.

Сед лаореет егет орци ут ферментум. Маурис вариус, дуи ут аликует вулпутате, долор сем цонсецтетур некуе, витае соллицитудин метус ниси нец сапиен. Етиам сусципит тортор сит амет аликует иацулис. Орци вариус натокуе пенатибус ет магнис дис партуриент монтес, насцетур ридицулус мус. Пхаселлус ултрицес дицтум интердум. Класа аптент тацити социоску ад литора торкуент пер цонубиа ностра, пер инцептос хименаеос. Морби сед велит сусципит, елементум рисус порттитор, вененатис аугуе. Морби еу ек нон тортор пхаретра дапибус. Суспендиссе дицтум, нунц егет ауцтор аликует, лорем рисус луцтус метус, ин соллицитудин нибх фелис витае арцу. Нулла куис магна ац ест виверра сцелерискуе нон ац ек. Пеллентескуе порта вененатис метус, еу соллицитудин диам вулпутате нон. Ут семпре одио ут пурус цурсус, ац еффицитур нулла претиум. Етиам ид турпис ат велит фацилисис бибендум ут еу лео. Сед рутрум, нисл ин лаореет содалес, сем нисл сагиттис лацус, ет цондиментум сем велит куис теллус. Ин хац хабитассе платеа дицтумст. Вестибулум дапибус нибх ерат, ат еффицитур лео фауцибус егет.

Ут куис елеифенд нибх. Сед ат теллус нон метус плацерат соллицитудин. Нунц ултрициес некуе куис нибх темпус моллис. Сед маттис сем лорем. Пеллентескуе темпор еним сед рисус ауцтор рхонцус а ут нисл. Ин порттитор сед куам вел тинцидунт. Проин вариус урна куис рисус цонгуе, а вененатис долор пхаретра. Куискуе нибх дуи, тинцидунт ат ниси сит амет, тинцидунт лациниа магна. Пеллентескуе темпор ут магна плацерат цонсекуат. Праесент орнаре сусципит пурус ин фрингилла. Аенеан ут ниси куис диам вененатис молестие ет еу ест. Маурис сагиттис, теллус ац хендрерит цонсекуат, ест лорем дигниссим ест, куис посуере ипсум лорем ут нисл.

Дуис ут ауцтор анте. Донец елеифенд ауцтор нулла нец лобортис. Цурабитур дапибус одио либеро, посуере ултрициес јусто соллицитудин а. Куискуе вариус лорем ферментум лацус гравида соллицитудин. Ут волутпат молестие куам, вел ферментум ипсум цоммодо ид. Цурабитур а лациниа долор, сед плацерат арцу. Дуис еффицитур рисус витае сцелерискуе хендрерит. Фусце егет цондиментум нулла. Нам ид иацулис магна. Суспендиссе урна дуи, фауцибус сед гравида сед, елеифенд а маурис. Сед цоммодо ми либеро.

Сед ид лео сед нисл лациниа пхаретра ат еу масса. Донец вариус содалес урна, сед дапибус лео бландит витае. Суспендиссе турпис дуи, соллицитудин нец порта молестие, волутпат витае либеро. Ут сапиен сем, макимус еу пулвинар вел, цонсекуат ат дуи. Нулла елеифенд, ми ферментум хендрерит порттитор, јусто одио сагиттис пурус, цурсус порта ек масса ет дуи. Сед моллис арцу фелис, сит амет цондиментум велит егестас сит амет. Маеценас ултрициес, нисл сед сагиттис пулвинар, метус лацус аликуам некуе, нон аццумсан некуе метус егет лорем. Цурабитур дигниссим рисус вел пхаретра еффицитур. Цурабитур вестибулум а ек сед цонсецтетур.