Томиславу Домовићу уручена је Годишња награда ДХК ХБ Антун Бранко Шимић
Данас у Дриновцима, на свечаној Академији у оквиру 62. Шимићевих сусрета, Томислав
Домовић је награђен Годишњом наградом ДХК ХБ Антун Бранко Шимић.
Конкурс за Годишњу награду ДХК ХБ Антун Бранко Шимић, расписан 10.
Јануара 2025. године, пријавило се тридесет шест аутора са тридесет осам радова објављених прошле године.
2024. године. Жиријска комисија, председник Мато Недић, и чланови Ружица Солдо и
Љубо Крмек је, након вишеструких консултација, направио ужи избор радова који су били
дискутовано, и тај избор изгледа овако:
1. Иван Битанга Шујан, Лечење рана, Песме
2. Томислав Домовић, Слава, песме
3. Иван Кларић, Римски трг, проза
4. Срећко Маријановић, Топологија сенки, роман
5. Лидија Шојерман Ходак, Обе босоноге, аутобиографска проза
6. Иван Сиврић, По Мнемозини, песме
7. Томислав Шоваговић, Платоново платно, роман
Просудбена комисија за Годишњу награду ДХК ХБ Антун Бранко Шимић једногласно
предложио је Управном одбору ДХК ХБ, а Управни одбор је усвојио предлог и одлучио да
Годишња награда додељена је Томиславу Домовићу за његову збирку поезије под називом Слава, која
објављен је 2024. године од стране компаније Вјетроказ из Загреба.
Томислав Домовић је несумњиво песник који зна шта је песма. И са новом колекцијом
једноставно насловљен Слава, након узвика Слава Украјина!, Домовић показује да је он
сродна реч. Домовић пише поезију - не да би одао почаст само Украјини и Украјинцима који
су данас у дефанзиви, већ свима и свуда који у било које време и на било ком месту
морамо учинити исто свуда: јуче у Хрватској и Босни и Херцеговини, данас у Украјини и
сутра ко зна где. Стога, Домовићева песничка мисао и антиратна порука у њој уткана
имају универзално значење.
Песник читаоцу представља искуство рата као разарајуће силе захваљујући којој он нестаје.
рад људских руку, рад бројних генерација које су градиле земљу и предавале је својим потомцима,
верујући у боље сутра. Под притиском ове разарајуће силе, човек такође нестаје, не само
бранилац, али и разарач који се руши изнутра, из себе самог, иако то можда не зна
свестан. Такав нападач, нечовек, постаје дехуманизовано биће у служби мржње и похлепе.
Насупрот томе, песник ставља љубав, из које почиње живот, у којој се гради нада,
који је неуништив, упркос свима, упркос свему, који на крају мора остати победник
битке за биткама.
Домовићев песнички израз је јасан, непатворен, изведен из јасне мисли, обликован од
са темама и мотивима његових песама. Постоји и слободни стих који је сасвим прикладан као
симболично изражајно средство којим песник усмерава читаоца ка мисао о слободи.
Узимајући у обзир наведено, Комисија за евалуацију је закључила да је Томислав Домовић
заслужује да буде награђен годишњом наградом Антун Бранко Шимић за своју збирку поезије Слава.