Монографија Болница са печатом – драгоцено сведочанство о тешком времену

Монографија „Болница са печатом“ аутора Велимира Бугарина и уредника о. Зорана Ливанчића биће представљена у уторак, 27. маја, у 19 часова у Галерији краљице Катарине Косаче у Мостару. Поред аутора и уредника монографије, у програму представљања учествоваће академици др Љерка Остојић, Јаков Крижановић, др Сњежана Шушњара и Жељко Коцај, док ће у музичком делу наступити Иво Јандрић. Догађај се организује у сарадњи са Матицом хрватском Мостар и Матичином огранком у Витезу и део је књижевног програма Мостарског пролећа 2025.

О МОНОГРАФИЈИ…
Много је већ написано о Фрањевачкој болници „Др Фра Мато Николић“ у Новој Били, али никад није довољно писања и сећања на велику мудрост оних који су је основали и велику жртву оних који су у њој радили, а посебно оних о којима се у њој бринуло. Књига „Болница са печатом“, аутора Велимира Бугарина, а уредника Фра Зорана Ливанчића, је монографија која, речима и сликом, на 280 страница,
фотографијама и копијама докумената, говори о оснивању и активностима Фрањевачке болнице „Др Фра Мато Николић“ из Нове Биле, чије су активности током ратног времена дале немерљив допринос опстанку хрватског народа Лашванске долине у својим домовима.

Фрањевачка болница „Др Фра Мато Николић“ у Новој Били, као једна од светлих тачака у одбрани ових крајева, настала је једноставно из потребе за преживљавањем, из велике потребе за лечењем рањеника и болесника, али и за рађање нових живота. Црква у Новој Били је, поред тога што је била место молитве, претворена и у болницу.
Зато многи с правом кажу да је то била црква-болница за душу и тело. Са ескалацијом рата, ова болница у цркви постала је једина медицинска установа у коју је упућено више од 80.000 Хрвата, од којих је више од 12.500 било деце. Од 9. октобра 1992. до 1. априла 1994. године, на разне начине је збринуто више од 11.500 људи. У веома тешким условима, у општој анестезији извршено је 156 хируршких захвата, а у локалној анестезији 2.134. У истом периоду, у оближњем импровизованом породилишту у приватној кући, рођено је 700 новорођенчади.
Монографија „Болница са печатом“ је драгоцено сведочанство о тешком времену. Књига нам, између осталог, доноси исказе сведока тог времена. Бројна сведочанства учесника у активностима ове болнице током тог ратног времена јасно говоре о великој посвећености медицинског и помоћног особља и великој жртви оних који су тражили њихову помоћ. Била је то болница која је била наша светлост и нада у тим тешким временима. На овим просторима и данас живимо у тој нади...“