Ноћ са Алексом

„Ноћ са Алексом” је права биографска драма. Приказује лик Алексе Шантића, тачније, његове последње дане. У стварању лика песника, педесетшестогодишњег човека који болује од туберкулозе и, како се прича, од сифилиса, Марко Томаш се увелико користи флешбековима. Отварајући капије сећања, стари песник наилази на сопствени алтер-его у лику Алексе К.

Драма пружа обиље биографских података о великом мостарском пјеснику. У њему можемо препознати причу о распаду породице Шантић. Последња фантазмагорична сцена између Алексе и њене мајке Маре односи се на „познату” мајчину клетву. Мајка песника није му дозволила да се ожени девојком католичке вере. То је додатно наглашено у сцени у којој Шантић у сну сусреће свог пријатеља, мртвог песника Османа Ђикића, који је избегао такву судбину и срећно оженио невесту „из другог племена” како је певао у чувеној песми „Ђаурко мила” која је постала култна севдалинка, и у ту сврху интегрисана у драму. Последње дане Шантић проводи у кући Ћоровића са сестром Радојком - Персом, коју Томаш претвара у моћну заштитничку фигуру која у харизматичном монологу, блиском тону трагедије, описује клетве и зачарани круг у коме се крећу појединци несрећно зависни од своје етничке заједнице.�