18. Бугојанско бијенале цртежа

Изложба „18. Бугојански бијенале цртежа“ одржаће се у среду, 16. априла 2025. године, у Галерији краљице Катарине Косаче у Хрватском дому херцега Стјепана Косаче са
са почетком у 19:30 часова

На Бијенале се пријавило 37 аутора са око 60 радова у различитим техникама цртања. За такмичарску категорију и изложбу одабрано је 29 радова.

Приликом оцењивања радова, комисија је разматрала неколико вредносних категорија, а то су: вештина извођења изабране технике цртања, савладавање ликовних елемената композиције, простора, текстуре и разноврсности саме линије као основног градивног блока цртежа, тематска зрелост радова и аутентичност ликовног израза.

Следећи уметници су се истакли:

Гран При – Хазим Ћишић

Марио Шуњић, који цртајући морски пејзаж минималистичким приступом, мајсторски спаја једноставност и суштину форме, стварајући снажну атмосферу мора и кише. Уметничка форма преовлађује над детаљима и дескриптивношћу, а сцена је сведена на основне облике који евоцирају кишни пејзаж, а остављају простор за интерпретацију. Доминација уједначених површина и облика наглашава хармонију и склад између препознатљивих елемената пејзажа, док суптилна игра празног простора доприноси осећају смирености и интроспекције. Овај минималистички пејзаж првенствено позива гледаоца да доживи атмосферу, а не само да је визуелно препозна.

Друга награда
Изет Алечковић, магија цртања и путовање у непознато. Посматрајући цртеж Изета Алечовића, можемо приметити да је реч о аутентичном експресивном изразу. Широким гестом, уметник своди цртеж готово на знак, „једним потезом“, иако у том знаку примећујемо људску драму коју човек доживљава. Једним широким, набијеним потезом видимо људску фигуру којој он даје нову подсвесну анатомију, алудирајући на пролазност тела. Цртање као основни и оригинални израз је можда најискренији уметников дневник у коме се ускраћују нова искуства, затварају и отварају нови кругови искуства.

Трећа награда
Алиса Телетовић, где највећу вредност њеног рада чине поетске, психолошке и експресивне карактеристике дела, које се огледају у изградњи суптилног и сложеног односа између линије и површине. Боја је носилац стања уместо формалног описа карактерних карактеристика. Портрет је само оквир или прилика кроз коју нас уметник уводи у интимну и емотивну сферу бића, превазилазећи физиономију самог лица. Он успева да отвори класичну тему портрета за многа нова значења, чиме активира посматрача да осећа и размишља, уместо да пасивно посматра дело. Алиса је уметница која има јасно обликован и снажан ликовни израз.

Награда публике: Дејан Прањковић, Цонсулар Тимес И, 33×33 цм, микро оловка, 2023.

Изложени радови:

Нелиса Баждар - Заједно
Неџад Беговић-Сидран
Аднан Бешић-Бујице
Андрија Цветковић – Деда и медова ракија
Салиха Дриновац - Аутопортрет
Антонио Џолан - Торнадо линије
Марко Гидо - Бициклиста
Мујо Грбић-Модрац/1
Борис Ходак - Човек са Месеца
Аријана Хоџић-Аутопортрет ИИИ
Ирфан Хозо - Без наслова

Илија Кегељ - Свакодневни живот II
Александра Козомара - Очинска фигура
Ема Ливанчић - Текстуре пејзажа II
Ервин Мујабашић-Дим
Далибор Николић-Ђечак
Драгана Нујић-Вучковић - На путу тамо где је лепше
Данило Пауковић-Сталак
Дарио Пехар - Аутопортрет са прекршајним налогом на ружичастом папиру
Снежана Поповић-Сећање у сећању ИИ
Сања Радујко-Миле
Хусеин Шљиво-Она
Азра Субашић - Птице у цвећу
Жељко Митровић-Ратник
Емир Осмић - Архитектура сећања

Изложба остаје отворена до 1. маја 2025. године.